Običaji za Badnji dan u Vojvodini

Običaji za Badnji dan - jutro

Badnji dan započinje rano, a u mnogim vojvođanskim domaćinstvima kuća se temeljno čisti kako bi se praznik dočekao u urednom i mirnom okruženju. Tog dana izbegavaju se svađe i ružne reči, jer se veruje da će takvo raspoloženje obeležiti celu narednu godinu.

Priprema se posna trpeza, budući da je Badnji dan poslednji dan posta. Na jelovniku su najčešće riba, pasulj, posni kupus, rezanci sa makom, suve šljive, orasi i med.

Badnjak i simbolika

Badnjak, najčešće mlada hrastova grana, jedan je od najvažnijih simbola Badnjeg dana. U Vojvodini se badnjak unosi u kuću ili dvorište u popodnevnim satima ili se odnosi na zajedničko paljenje ispred crkava i na trgovima. Domaćica ga tradicionalno posipa žitom, što simbolizuje rodnost, napredak i blagostanje.

Badnje veče

Badnje veče protiče u znaku mira i porodične bliskosti. Večera je posna i skromna, a u pojedinim krajevima slama se unosi u kuću kao podsećanje na mesto Hristovog rođenja. Deca pritom pijuču, a domaćini im bacaju orahe, bombone i suvo voće, kao simbol radosti i sreće.

Na badnjoj trpezi obavezno se nalaze sveća, žito, hleb ili pogača i vino. Sveća se pali tokom večere i gasi se po završetku, uz želju za zdravlje i napredak ukućana.

Korinđanje – radost za najmlađe

Jedan od prepoznatljivih božićnih običaja u Vojvodini je korinđanje, koje se odvija uveče na Badnji dan. Deca, a ponekad i mladi, obilaze kuće u komšiluku, pevaju prigodne božićne pesme i upućuju dobre želje domaćinima.

Domaćini ih dočekuju sa osmehom i daruju orasima, jabukama, suvim voćem, kolačima ili sitnim novcem. Korinđanje simbolizuje širenje radosti, zajedništva i dobre volje, a veruje se da kuća koju posete korinđaši ima sreću i napredak tokom cele godine.