Srpska Nova godina ili Mali Božić

Ovaj praznik u srpskoj tradiciji predstavlja simbol novog početka, zdravlja, blagostanja i sreće u domu. U mnogim krajevima Srbije, ali i u Banatu, Bačkoj i Sremu, ovaj dan se obeležava nizom običaja koji imaju za cilj da obezbede napredak porodici tokom cele godine.

Vasilice – simbol sreće i blagostanja

Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezanih za Svetog Vasilija jeste mešenje posebnog hleba ili pogače poznate kao vasilica. Ovaj obredni hleb domaćice pripremaju ujutru na Mali Božić, a u njega se često stavlja novčić ili zrno žita. Veruje se da će onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imati sreće i napretka tokom cele godine.

Vasilica se mesi od belog brašna, ukrašava se pletenicama od testa, znakovima krsta, klasjem žita, pticama ili grozdovima, koji simbolizuju rodnost, mir i obilje. Nakon pečenja, vasilica se lomi ili seče za trpezom, a ukućani se međusobno čestitaju rečima:

„Na zdravlje i spasenje, srećna Srpska Nova godina i Sveti Vasilije!“

Srpska Nova godina ili Mali Božić - običaji

Na današnji dan domaćinstva se tradicionalno ne čiste i ne rade teški poslovi, jer se veruje da dan treba započeti u miru i radosti. U nekim krajevima zadržan je i običaj da se rano ujutru loži vatra ili unosi badnjak, kako bi godina bila topla i rodna.

U pojedinim mestima mladi obilaze kuće pevajući posebne pesme, takozvane vasiličarske, donoseći domaćinima dobre želje za novu godinu. Ovi običaji imaju korene u starim narodnim verovanjima o zaštiti doma i prizivanju sreće.

Dan za novi početak

Sveti Vasilije i Srpska Nova godina smatraju se dobrim danom za donošenje odluka, planova i želja za naredni period. U narodu se veruje da sve što se započne na Mali Božić ima poseban blagoslov i veće izglede za uspeh.

Zbog toga se ovaj dan doživljava kao prilika da se porodica okupi, da se požele zdravlje, mir i blagostanje i da se nova godina započne sa nadom i dobrim mislima.